TEKST: prema filmu Pitera Vira i scenariju Toma Šulmana
ADAPTACIJA TEKSTA I IZBOR MUZIKE: Maja Bunjac
REŽIJA: Pavle Jerinić i Maja Bunjac
ASISTENT REŽIJE I INSPICIJENT: Aleksandra Janićijević
SARADNICI NA REALIZACIJI PREDSTAVE: Ema Stojković, Anja Jovović, Svetlana Vasiljević, Jelica Skalušević, Boris Bunja
MAJSTORI SVETLA: Zoran Rakić i Čedomir Mačkaški
PRODUKCIJA: Studio “BIS!”, 2021.
ULOGA: Profesor Džon Kiting
TRAJANJE: 100 min.
PREMIJERNO IZVOĐENJE: januar 2021. (Nikola premijerno: 07. decembar 2021.)
Središte zbivanja u predstavi je prestižna privatna srednja škola – Akademija Velton, koja ima za cilj da obrazuje elitu koja će sutra voditi svet. “Gipki mladi umovi” su postavljeni pred visoka očekivanja roditelja i profesora, podvrgnuti disciplini, strogim pravilima i obavezujućim tradicionalnim vrednostima, koje se bespogovorno poštuju. Tu rigidnu atmosferu poremetiće dolazak nekonvencionalnog profesora engleske književnosti Džona Kitinga. Njegove metode učenja nisu fokusirane na ocene i ispite učenika, već na nalaženje njihovih sopstvenih puteva do pravog znanja. Vrlo brzo “zaraziće” učenike neodoljivom poezijom romantizma, njenim idejama o slobodi i “Carpe diem” filozofijom. On podsitče decu da prevaziđu lične blokade, da istražuju i da misle svojom glavom. Pod Kitingovim pedagoškim uticajem deca strasno i radosno obnavljaju rad nekada postojećeg “Društva mrtvih pesnika”, što podrazumeva povremeno iskradanje iz internata i okupljanje u tajnoj pećini u kojoj se čita poezija… Oslobađaju se inhibicija i strahova i počinju da se bave onim što ih zaista zanima, ali Kiting time dolazi u sukob sa školskim sistemom zauzdanim pravilima, kao i sa očekivanjima roditelja, koji za svoju decu nemaju ni sluha ni vremena, ali u njih ulažu mnogo novca da bi bili “uspešni” u životu. Za sve te “strašne grehove” neobuzdane mladosti i omiljenog profesora moraće da se plati visoka cena..
“Čuvena “Carpe diem” filozofija – o tome da moramo smisleno da iskoristimo svaki trenutak života, uticala je i na naše čitanje ovog teksta, jer nismo želeli da se u njemu prepoznaju samo problemi mladih, kao i problemi njihovog obrazovanja i vaspitanja. Više nego ikad potrebno je da SVI MI naučimo da vidimo stvari iz druge perspektive, da nađemo SVOJ glas u svemu, da mislimo slobodno, da živimo strasno i intenzivno…” navodi Maja Bunjac, dramaturg, reditelj i pedagoški mentor ansambla.
