Prema Aristotelu, pozorište može da ispriča priču, može da bude spektakl za čula, a može i da inspiriše društvene promene. Za Nikolu, pozorište je dom; i stara prodavnica retkosti. Miris mraka i kraljevstvo tišine. Hram boginje Talije, u kojem se oseća sigurno i slobodno.

Filmski reditelj Aleksandar Petrović, smatrao je da je u filmu svaki detalj važan – da ponekad gestom i predmetom možemo da kažemo više nego rečima, iako film ima pravo i na reči. Za Nikolu, film je još jedan uzbudljiv način da se ispriča priča.

Televizija je medij koji glumcu donosi uglavnom najbržu popularnost i najveći novac. Za Nikolu, to je prilika da bude gost mnogih domova, gde se porodice okupljaju oko TV-a, a da im ne pređe kućni prag.